Voditelj kaže da svaki učesnik treba da zamisli da je Sneško Belić. Zimski je dan i Sneško stoji čvrsto i uživa u hladnoj belini. Odjednom, sunčev zrak dopire do njega i golica ga. Ali, avaj, uskoro počinje da se topi! Pokreće polako glavu napred – nazad, pomera ramena nadole, opušta ruke i prste, spušta trup naniže, polako, veoma polako. Sunce greje sve jače i jače i Sneško sve više pada na pod do sedeće pozicije. Zatim je sasvim dole, zatvorenih očiju leži dodirujući pod što većom površinom tela. Ostaje u ovom relaksirajućem položaju neko vreme a zatim polako ustaje.
